Mlad i sam na dugome putu,
Jednom se izgubih:
Bogat sam se osećao kad nađoh drugoga;
čovek se čoveku raduje,
Ljubazna reč ne mora koštati mnogo,
Cena hvale može biti mala:
Sa pola vekne i praznim peharom
nađoh sebi prijatelja,
Dva drvena kolca stojaše na ravnici,
Na njima visila je moja odeća:
Podrpanog platna, izgledala je iznošena,
Ali, nag, bio sam niko
Prerano mnoge sam domove posetio,
Prekasno, činilo se, nekima:
Pivo beše popijeno ili još nespravljeno,
Nepopularni ne mogu zadovoljiti,
Neki bi me pozvali u svoje domove
Ali niko me ne ponudiše jelom,
Kao da sam pojeo čitavu porciju,
Upravo sa prijateljem koji je dve
Čovek koji stoji na čudnome pragu
Trebalo bi oprezan biti pre nego ga pređe,
Baciti pogled ovamo i onamo:
Ko unapred zna kakvi neprijatelji možda sede
Čekajući ga u dvorani?
Pozdravi domaćinu,
Gost je stigao, gde li će sedeti?
Nesmotren je onaj koji na nepoznatim vratima
Se na dobru sreću oslanja,
Vatra je potrebna novopridošlome
Čija su kolena od hladnoće utrnula;
Meso i čisto rublje treba čovek
Koji putovaše velikim prostranstvima,
Vodu, takođe, da se može pre jela oprati,
Salvete i srdačnu dobrodošlicu,
Uljudne reči, zatim uljudnu tišinu
Da može svoju priču ispričati,
Ko naširoko putuje treba svoju pamet uz sebe,
Glupi bi trebalii kod kuće ostati:
Neznalica često biva ismevan
Kada deli sto sa mudracem,
Svojim znanjem ne treba se hvaliti
Radije kratkog jezika biti
Kada ti u dom mudriji dođe:
Retko oni koji ćute čine greške;
Majka mudrost je veran prijatelj,
Gost uljudan treba biti
Kada dođe za sto
I u opreznoj tišini sedeti,
Njegove uši načuljene,
Njegove oči dobro otvorene:
Na taj način sebe štiti,
Srećan je onaj koji je obdaren u životu
Hvalom i rečima mudrosti:
Zao savet često daju
Oni čije je srce zlo,
Blagosloven je onaj koji je u životu
Hvalom i pameću nagrađen,
Jer loš savet često daju
Smrtni ljudi jedni drugima,
Bolju opremu od zdravog razuma
Putnik ne može nositi,
Bolju nego bogatstvo za nesrećnog čoveka
Daleko od svog doma,
Bolju opremu od zdravog razuma
Putnik ne može nositi,
Naporniji teret od previše pića
Putnik ne može nositi,
Manje dobra nego što se veruje
Je medovina za sinove čovekove:
Čovek što više pije to manje zna,
Postane brbljiva budala,
Ja – zaboravljam je ime koje ljudi daju čaplji
Koja leti nadleće nad brzima
Prekriven sam bio njenim perjem to veče
Kao gost na Gunnlodovom dvoru
Napih se ja, mrtav pijan,
Kad Fjalar mudri beše sa mnom:
Najbolja je gozba kojoj se čovek okrene,
I seća se svega što se desilo,
Tišina postane Sin princa,
Da ćuti ali u borbi bude hrabar:
Pristaje čoveku da bude veseo i spokojan
Do dana njegove smrti,
Kukavica veruje da će živeti zauvek
Ako se kloni bitke,
Ali u starosti on neće imati mira
Iako su koplja poštedela njegove udove
Kada sretne prijatelje, budala zjapi,
Stidljiv je i pokunjen isprva,
Onda uzme gutljaj svoje medovine i odmah
Svi znaju kolika je budala,
Onaj koji je video i istrpeo mnogo,
I ko poznaje svet,
Ko je proputovao, može reći kakav duh
Vodi ljude koje sretne,
Pij svoju medovinu ali umereno,
Govori smisleno ili ćuti:
Ne smatra se nekulturnim onaj ko odlazi
U krevet u rane sate
Proždrljiv čovek koji samo guta
Donosi tugu na sebe:
Za stolom mudrih često je prozivan,
Izrugivan zbog svog naduvenog stomaka,
Krdo zna svoje povratno vreme,
I napušta pašnjak:
Ali proždrljivac nikad ne zna koliko
Njegov želudac može da drži,
Loše naravi, nesrećan čovek
On omaložava sve što čuje,
Ismeva druge, uvek odbijajući
Da vidi mane u sebi
Budalast je onaj ko noću brine,
I zbog nespokojstva leži budan
Umoran kad jutro dođe,
Nalazi da je sve loše kao i pre,
Budala misli da oni koji mu
Se smeju su sve njegovi prijatelji,
Nesvestan kada sedi sa mudrijim ljudima
Koliko loše o njemu govore.
Budala misli da oni koji mu
Se smeju su sve njegovi prijatelji:
Kad dođe na Skup i zatraži podršku,
Malo govornika nađe
Budala koji misli da mudrosti je pun
Dok sedi kraj ognjišta u domu svome.
Kad od drugih ispitivan brzo uvidi.
Da on ništa ne zna.
Za neznalicu najbolje je da ćuti
Kad se kreće među drugim ljudima,
Niko neće znati koliko je tup
Dok ne počne da priča;
Niko ne zna manje o tome koliko je tup
Od onog ko previše priča.
Pitati pravu stvar, odgovoriti tačno,
Oznake su mudrog čoveka:
Čovek mora govoriti o delima ljudi,
Što se desi ne sme biti skriveno.
Mudar nije onaj ko nikad ne ćuti,
Izgovaranje besmislenih reči:
Brzoplet jezik koji samo brblja
Peva na sopstvenu štetu.
Čovek među prijateljima ne treba drugog da ismeva.
Mnogi veruju da čovek
Koji nije ispitivan zna mnogo
I tako on pobegne njihovom besu.
Rani obrok čovek bi trebao pojesti
Pre nego što poseti prijatelje,
Da, kad stigne tamo,
Ne bude gladan,
Uplašen da traži hranu.
I najbolji prijatelji mogu se posvađati
Kada sede za gozbenim stolom:
To je, i uvek će biti sramotna stvar
Kada se gost sa gostom svađa,
Mudri gost ume da se nosi
Sa onima koji ga za stolom izazivaju:
Smeška se dok jede,
Naizgled ne čuje
Besmislice koje njegovi neprijatelji govore.
Pedantan gost će se rano povući,
Neće dugo ostati:
Počne da smrdi onaj koji svoju dobrodošlicu prevaziđe
U dvorani koja nije njegova.
Sopstvena mala koliba je bolja,
Čovek je gospodar u domu svome:
Par koza i žicom povezan krov
Ipak su bolji od prošnje.
čovek je gospodar u domu svome:
Njegovo srce krvari u prosjaka koji mora
Kod svakog obroka meso da traži.
Putnik ne treba ići nenaoružan,
Već imati svoja oružja pri ruci:
On ne zna kada će mu zatrebati koplje,
Ili kakvu će opasnost na putu sresti.
Niko nije toliko darežljiv da će ustuknuti od prihvatanja
Poklona zauzvrat na poklon,
Niko nije toliko bogat da ga uistinu boli
Ako mu se usluga uzvrati.
Kad jednom sakupi dovoljno bogatstvo,
Čovek ne treba da želi više:
Što sačuva za prijatelje, neprijatelji mogu uzeti;
Nade su često lažljive.
Poklonima prijatelji treba jedni druge da obraduju,
Štitom ili skupom kozom:
Uzajamno davanje učvršćuje prijateljstvo,
Sve dok je život dobar,
Čovek treba za života veran svojim prijateljima biti,
Njima i njihovim prijateljima,
Ali nikad neće čovek načiniti ponudu
Prijateljstva svojim neprijateljima.
Čovek treba za života veran svojim prijateljima biti,
I uzvratiti poklon za poklon,
Smejati se kada se i oni smeju,
Ali lažima uzvratiti
Lažljivim neprijateljima.
Ako prijatelja nađeš kome u potpunosti veruješ
I želiš mu dobru volju,
Razmenjujte misli,
Razmenjujte darove,
Idi često u njegov dom.
Ako imaš posla sa nekim u koga sumnjaš
Ali želiš i njemu dobru volju,
Budi ljubazan u obraćanju ali lažan u mislima
I daj mu laž za laž.
Čak i sa onim kome ne veruješ
I sumnjaš u njegove namere,
Lažne reči sa ljubaznim osmesima
Mogu ti doneti dar koji priželjkuješ.
Ka lažnom prijatelju krivudava staza vodi
Iako mu je kuća na ravnome putu.
Ka pravome prijatelju postoji prečica
Iako on živi veoma daleko.
Vrelije nego vatra međdju neiskrenim srcima gori
Prijateljstvo tokom pet dana,
Ali naglo oslabi kada šesti svane:
Slabašno je njihovo prijateljstvo tada.
Darežljivi i hrabri vode najbolje živote,
Retko su opterećeni brigama,
Ali čovek sa dna vidi strašila svuda
A pohlepnik se grebe za poklone.
Mlada jelka koja pada i truli
Nemajući iglice niti koru,
Takva je sudbina čoveka bez prijatelja:
Zašto bi on dugo živeo?
Malo je zrno peska, mala je kap rose,
Mali su umovi ljudi:
Nisu svi u mudrosti jednaki,
Polu-mudri su svuda
Najbolje je za čoveka da bude srednje pametan,
Ne previše lukav ili oštrouman.
Najlepši život vode oni
Koji su vešti u svemu što rade.
Najbolje je za čoveka da bude srednje pametan,
Ne previše lukav ili oštrouman.
Nijedan čovek ne zna šta mu budućnost donosi,
Zato neka spava u miru.
Najbolje je za čoveka da bude srednje pametan,
Ne previše lukav ili oštrouman.
Naučen čovek čije je znanje duboko
Je retko kada u srcu srećan.
Baklja baklju pali dok obe ne izgore
Plamen se plamenom hrani:
Čovek se od čoveka po govoru razlikuje
Prostak po njegovom ćutanju.
Rano će se podići onaj ko ima planove
Za tuđu zemlju ili život:
Njgov plen pobegne ležećem vuku,
Spavač je retko kada pobednik.
Rano će se podići onaj ko vlada nad malo slugu,
I odmah preći na posao:
Mnogo izgubi kasni spavač,
Bogatstvo osvajaju brzi,
Čovek treba da zna koliko balvana
I koliko brezine kore
Da spremi u jesen, da ima dovoljno
Drva za zimsko ognjište.
Opran i nahranjen,
Može otići na Skup:
Iako je nečija odeća najodrpanija,
Niko se ne treba sramiti svojih cipela ili nogavica,
Niti konja kog poseduje,
Iako nije punokrvan.
Kao orao koji dođe do obale okeana,
Onjuši i obesi glavu,
Preneražen je onaj koji na Skupu
Podržanika za svoj slučaj ne nađe.
Bezbedno je tajnu reći jednome,
Rizično reći dvojici,
Reći trojici nepromišljena je glupost,
Svi ostali će saznati.
Često reči izrečene nekome
Su lošu žetvu požnjale:
Dva su jača od jednog, jezik je uma prokletstvo,
Krzneni džepovi kriju pesnice.
Umeren na veću čovek treba biti,
Ne brutalan i napadan:
Među smelima, napasnik će naći
I druge smele kao on.
Ove stvari se smatraju najboljima:
Vatra, prizor sunca,
Dobro zdravlje koje takvo i ostaje,
I život od poroka slobodan.
Nisu svi bolesni ljudi potpuno prokleti:
Neki su blagosloveni sinovima,
Neki prijateljima,
Neki bogatstvom,
Neki vrednim delima.
ćopavac može konja voditi,
Čovek bez šake stado,
Gluv može biti hrabar borac,
Biti slep je bolje nego goreti na lomači:
Mrtvi ništa ne mogu.
Uvek je bolje biti živ,
Živi mogu čuvati kravu.
Vatru, video sam, kako greje imućnog čoveka,
Sa hladnim lešom na njegovim vratima.
Sin je blagoslov, ipak rođen kasno
Ocu koji među živima više nije:
Kamenovi bi retko pored puta stajali
Da ih sinovi tamo ne postavljaju.
Pozdravlja noć onaj ko ima dovoljno zaliha
Kratka su jedra broda,
Opasan je mrak u jesen,
Vetar može skrenuti tokom pet dana,
A mnogo puta u mesec dana.
Glupak ne zna da zlato
Č;ini majmune od mnogih ljudi:
Jedan je bogat, jedan siromašan
Nema krivice u tome.
Stoka umire, rod umire,
Svaki čovek je smrtan:
Ali dobro ime nikad ne umire
O onome ko je dobro činio
Stoka umire, rod umire,
Svaki čovek je smrtan:
Ali jedna stvar nikad ne umire,
Slava velikog dela
Polja i stada imali su Fitjungovi sinovi,
A sada nose prosjačke činije:
Bogatstvo može isčeznuti u treptaju oka,
Zlato je najneverniji prijatelj.
U budali koja prisvoji stoku i zemlju,
Ili osvoji žensko srce,
Mudrost opada kako ponos raste,
On pređe iz razuma u uobraženost.
Sada je odgovoreno ono što pitaš od runa,
Urezano od strane bogova,
Načinjeno od strane Svevišnjeg Oca,
Poslato putem moćnog mudraca:
Najbolje je za čoveka da ćuti.
Jer ove stvari su zahvalne kad padne veče:
Završen dan, dogorela baklja,
Isproban mač, vernost devojke,
Led pređen, pivo ispijeno.
Delji drvo kad je vetrovito,
Po lepom vremenu jedri,
U veče ženama u kući priče pričaj,
Jer previše očiju je tokom dana otvoreno:
Od broda očekuj brzinu, od štita, odbranu,
Oštrinu od mača,
Ali poljubac od žene.
Ispijaj pivo kraj ognjišta, preko leda se kliži,
Kupi zarđao mač, kupi izgladnelu kobilu
Nek se deblja kod kuće: debljaj i psa čuvara.
Ne veruj zemlji rano posejanoj,
Niti prerano hvali sina:
Nevreme vlada zemljom, pamet sinom,
Oba su izložena opasnosti,
Odapnuti luk, gorući plamen,
Nakeženi vuk, groktući vepar,
Bučna vrana, drvo bez korena,
Udarajući talas, kipeći lonac,
Leteća strela, opadajuća plima,
Sklupčana zmija, led u noći,
Tepanje neveste, široki mač,
Igra medveda, prinčeva deca,
Veštičina dobrodošlica, oštroumnost roba,
Bolesno tele, još svež leš,
Susret sa bratovljevim ubicom
Polu izgorela kuća na putu,
Trkački pastuv sa uganutom nogom,
Nikad nisu bezbedni: neka im niko ne veruje.
Nijedan čovek ne treba devojci da veruje,
Niti rečima žene:
Izvezena su ženska srca,
U njihove grudi je ćudljivost upredena,
Voleti ženu čiji su putevi loši
Je kao sankanje po klizavom ledu
Sa nepotkovanim konjima van kontrole,
Loše treniranim dvogodišnjcima,
Ili plutanje bez kormila nemirnim morem,
Ili hvatanje losa osakaćenom rukom
Na otapajućoj planini: ne pomišljaj da činiš to.
Nag sad mogu govoritu jer znam oba:
Muškarci su neverni takođe
Najlepše govorimo kada najgore mislimo:
Mnoge su devojke prevarene.
Galantno će govoriti i darove donositi
Ko žudi za ljubavlju žene:
Hvaliće vrline te lepe deve,
Ko se dobro udvara osvojiće.
Nikad ne kori drugoga zbog njegove ljubavi:
Događa se dosta često
Da lepota žudnjom mudre zarobi
Dok budalasti ostaju nedirnuti.
Nikad ne kori muku drugoga,
Jer to se svima dešava:
Jaka žudnja može otupeti heroje,
Umrtviti pamet mudrih
Sam um zna šta je srcu blisko,
Svako je svoj sudija:
Najgora bolest za mudrog čoveka
Jeste da žudi za onim u čemu uživati ne može.
Naučio sam to kada sam sedeo u trsci,
Nadajući se ispunjenju svoje želje:
Krasno je bilo telo te divne žene,
Ali ništa čemu sam se nadao se nije dogodilo.
Video sam na krevetu Billingovu ćerku,
Usnulo belo sunce:
Većem zadovoljstvu nisam tada težio
Nego da legnem u njeno slatko naručje.
Dođi Odine, kad padne mrak
ako se želiš sa mnom sastati:
Sve bi bilo izgubljeno ako nas iko vidi
I sazna da smo ljubavnici.?
Gorući od želje? napustih je tada,
Obmanut njenim mekim rečima:
Mislih da je moje udvaranje osvojilo devojku,
Da ću dobiti što ištem.
Kad je pala noć pojurih nazad,
Ali ratnici svi behu budni,
Svetla su gorela, plamteće baklje:
Tako se pogrešnim pokazao taj put
U zoru vratih se ponovo
Stražari su čvrsto spavali:
Videh da je lepa žena
Kuju za njen krevet vezala.
Mnoge devojke kad ih upoznaš
Ispadnu prevrtljive i neverne:
Ta izdajnička deva naučila me je pameti,
Lukava žena prekrila me je sramotom?
To je sve što sam od nje dobio.
Neka čovek sa gostima svojim srećan i spokojan bude,
Skroman čovek treba biti?
Ali govoriti dobro ako očekuje da bude mudar
I očekivati hvalu od ljudi:
Fimbul fambi se naziva budala?
Koja ne može usta da otvori.
Jalov beše moj posao, da sam ćutao
Kada sam došao u Suttungove dvore:
Žustrim rečima govorio sam svome proroku
U dvorani starog džina.
Pacov je progrizao uzan prolaz,
Prožvakao tunel kroz kamen,
Stazu oko puteva džinova:
Umalo sam glavu izgubio
Gunnlod me je posela u zlatnu stolicu
Nalila mi dragocene medovine:
Loše je za to od mene nagrađena,
Za njeno ponosito i strastveno srce,
Njen promišljeni vidoviti duh.
Što sam dobio od nje dobro sam iskoristio:
Narastao sam u mudrosti od kada sam se vratio,
Donoseći u Asgard Odrerir, Sveti napitak.
Jedva bih se kući živ vratio
Iz jazbine strašnog trola,
Da mi Gunnlod nije pomogla, dobra žena,
Koja je obavila svoje ruke oko mene.
Sledećeg dana Ledeni Džinovi dođoše,
Uđoše u Harovu dvoranu Harov savet da traže:
Ili ga je Suttung bio usmrtio?
Odine, rekli su, položili zakletvu nad njegovim prstenom:
Ko će mu od sada verovati?
Prevarom je na gozbi ponizio Suttunga
I doneo bol Gunnlod.
Vreme je da se peva u sedištu mudrih,
O tome šta sam u Urdinom bunaru u tišini video,
Video i premišljao.
Dugo sam slušao ljude
Čuo govor runa, (saveti otkriveni.)
Kod Harove dvorane, u harovoj dvorani:
Tamo sam ovo čuo.
Loddfafnire, slušaj moj savet:
Dobro ćeš proći ako ga prihvatiš,
Pomoći će ti mnogo ako skladno sa njim postupiš.
Nikad se ne diži noću osim zbog uhođenja
Ili olakšanja u toaletu.
Kloni se žene, mudre u magiji,
Njenog kreveta i njenih zagrljaja:
Ako te začara, više nećeš hteti
Da se srećeš i razgovaraš sa ljudima,
Hranu nećeš želeti, zadovoljstvo nećeš želeti,
U tuzi ćeš zaspati.
Nikad ne zavedi tuđu ženu,
Nikad je ne učini svojom ljubavnicom.
Ako moraš ka planinama i moreuzima putovati
Uzmi hranu i krmu sa sobom.
Nikad ne otvaraj srce zlom čoveku
Kada te sreća ne prati:
Od zlog čoveka, ako ga prijateljem načiniš,
Dobićeš zlo za dobro.
Video sam ratnika smrtno ranjenog rečima zle žene
Njen lukav jezik doveo je do njegove smrti,
Iako je njeno nagoveštavanje bila laž.
Ako imaš prijatelja kome u potpunosti veruješ,
Idi često u njegov dom
Trava i trnje brzo rastu po neishodanoj stazi.
Sa dobrim čovekom dobro je pričati,
Učini ga bliskim prijateljem:
Ali ne troši reči na glupaka,
Niti sedaj sa bezumnim majmunom.
Ceni one bliske tebi, nikad
Prvi ne raskidaj prijateljstvo:
Briga pojede onog ko više ne može
Drugome srce da otvori.
Zao čovek, ako se sa njim sprijateljiš,
Daće ti zlo za dobro:
Dobar čovek , ako se sa njim sprijateljiš?
Hvaliće te na svakom mestu,
Dobra volja je uzajamna kada ljudi mogu da otvore
Celo svoje srce jedni drugima.
Onaj čije su reči uvek lepe
Neiskren je i nepoverljiv.
Ne raspravljaj se sa lošim čovekom:
Često je bolji pobeđen
U borbi reči od strane lošijeg.
Ne budi krpač niti rezač debala,
Osim za sebe:
Ako cipela loše pristaje ili je deblo krivo?
Ko ih je izradio dobija psovke i udarce.
Ako si svestan da je neko izopačen, reci:
Ne čini primirje ili sporazum sa neprijateljima.
Nikad ne uzimaj ono što je nečasno prisvojeno,
Ali posluži se onim što je zakonito.
Nikad ne diži pogled tokom bitke,
Da te heroji ne začaraju
Koji ratnike promeniti mogu
Najednom u veprove,
Sa dobrom ženom, ako želiš da uživaš
U njenim rečima i dobroj volji,
Zakuni joj se pravedno i budi veran:
Uživaj u dobru koje ti je dato,
Ne budi previše oprezan, ali oprezan dovoljno,
Prvo, od zapenjenog piva,
Drugo, žene za drugog udate,
Treće, od trikova lopova.
Ne rugaj se putniku kog sretneš Na putu,
Niti se zlo podsmevaj gostu:
Ne ismevaj goste niti ih do kapije goni,
Ali pomozi usamljenima i jadnima,
Posedani u dvorani retko znaju
Rod pridošlice:
I najbolji čovek obeležen je manama,
Ni najgori nije bez vrednosti.
Nikad se ne smej starima kada nude savet,
Često su njihove reči mudre:
Iz izborane kože, žgoljavog tela
Tih šaka među krznima
Kretanja u želucu
Jasne reči često dođu.
Teška je greda iznad vrata;
Obesi potkovicu Na nju
Protiv zle sreće, da se ne bi najednom
Srušila i goste ti smrvila.
Lekovi postoje protiv mnogih zala:
Zemlja protiv opijenosti, vres protiv crva
Hrast protiv zatvora, kukuruz protiv magije,
Raž protiv preloma, rune protiv vradžbina
Mesec protiv svađa, vatra protiv bolesti,
Zemlja čini poplave bezopasnim.
Ranjen visio sam na vetrovitim vešalima
Devet dugih noći,
Proboden kopljem, zakleo sam se Odinu,
Ponudio, sebe sebi
Najmudriji ne znaju gde izviru
Koreni tog drevnog krsta
Ne daše mi hleba,
Ne daše mi medovine,
Pogledao sam dole;
Uz glasni poklik
Podigao sam rune;
Sa tog drveta sam pao.
Devet slojeva moći
Naučenih od slavnog Bolthora, Bestlinog oca:
Nalio mi je gutljaj dragocene medovine,
Pomešane sa magičnim Oderirom.
Naraslo je i uspelo dobro;
Reč od reči dalo mi je reči,
Delo od dela dalo mi je dela,
Rune ćeš naći, i ispisane štapove,
Veoma jake štapove,
Veoma izdržljive štapove,
Štapove koje je Bolthor ispisao,
Načinjene od strane velikih moći,
Izgravirane od strane vidovitog boga,
Za bogove od Odina, za vilenjake od Daina,
Od Dvalina, takođe, za patuljke,
Od Asvida za omražene džinove,
A neke sam ja lično načinio:
Thund, pre nego je čovek načinjen, načinio ih je,
Ko se prvi uzdigao, posle je pao
Znaj kako da ih sečeš, znaj kako da ih čitaš,
Znaj kako da ih bojiš, znaj kako da ih iskušaš,
Znaj kako da ih dozoveš, znaj kako da ih iskoristiš,
Znaj kako da ih pošalješ, znaj kako da ih pošalješ,
Bolje ne tražiti nego se previše zakunuti
Kao poklon koji poklon traži
Bolje ne poslati nego usmrtiti previše,
Prva čin koju znam je nepoznata vladarima
Ili bilo kome iz ljudskog roda;
Pomoć se zove,
Jer pomoći može U času tuge i bola.
Drugu znam koju sinovi ljudi
Moraju naučiti koji pijavice žele postati.
Treću znam: u žiži borbe,
Ako je potreba dovoljno velika,
Mogu otupeti oštrice neprijateljskih mačeva,
Njihova oružja neće praviti rane.
Četvrtu znam:
Oslobodiće me brzo
Ako me neprijatelji čvrsto vežu
Jaki lanci, bajalica od koje Konopci skoče
Sa stopala,
Veze na rukama se raspuknu.
Petu znam: nijedna strela,
Namenjena da povredi ljude,
Nije suviše brza za moje prste da je uhvate
I drže u vazduhu.
Šestu znam:
Spasiće me ako čovek
Iseče rune na Korenu mladog drveta
Sa namerom da zlo nanese; ona preokrene čin;
Zlonamernik je povređen, ne ja.
Ako vidim dvoranu
Kako gori oko mojih prijatelja,
Iako vreli plamenovi, oni ništa neće osetiti,
Ako odlučim da bajam čin.
Osmu znam:
Koja je svima draga,
Najkorisnija ljudima:
Ako mržnja uđe u srce ratnika,
Brzo će se smiriti i izlečiti ga.
Devetu znam:
Kad potrebu imam
Da skrijem svoj brod od poplave,
Vetrove smiri, talase izravna
I more uspava,
Desetu znam:
Ako nemirni duhovi
Krovne grede u visinu podignu,
Mogu učiniti da se izgube,
Da ne mogu svoje forme naći,
Da ne mogu svoje domove naći.
Jedanaestu znam:
Kada Stare drugove u bitku vodim,
Treba samo da je bajam iza svog štita,
I bez rana oni odu u rat,
Bez rana se iz rata vrate,
Neozleđeni gde god da su bili.
Dvanaestu znam:
Ako je šumskog medveda
Čovek užetom obesio,
Mogu izrezati i iscrtati jake rune,
Koje će učiniti da leš progovori,
I odgovori bilo šta što pitam.
Trinaestu znam
Ako čašu vode bacim iznad ratnika,
On neće poginuti ni u najžešćoj bici,
Niti potonuti pod mačem,
četrnaestu znam, koju malo njih zna:
Ako kažem grupi ratnika
O velikima, vilenjacima i bogovima,
Mogu ih imenovati jednog po jednog.
(neznalica ih malo ume nabrojati.)
Petnaestu znam,
koju je prvo Thjodrerir
pevao pred Dellingovim vratima,
dajući moć bogovima, hrabrost vilenjacima,
vidovnjaštvo Hroptatyru Odinu,
Šesnaestu znam:
Ako vidim devojku
Sa kojom bih se rado igrao,
Mogu okrenuti njene misli, dodirnuti srce
Bilo koje beloruke deve.
Sedamnaestu znam:
Ako je otpevam,
Mlada Devojka će me teško napustiti.
Osamnaestu znam koju nikad neću reći
Devojci ili udatoj ženi,
Tajna koju krijem od svih
Osim od ljubavi koja mi u rukama leži,
Ili moje sestre.
Da naučiš da ih pevaš, Loddafnire,
Trebaće ti mnogo vremena,
Iako od pomoći ako ih razumeš,
Korisne ako ih koristiš,
Potrebne ako ih trebaš.
Mudri je izgovorio reči u dvorani,
Potrebne za ljude da znaju,
Nepotrebne za trolove da znaju:
Pozdrav govorniku, pozdrav znalcu,
Sreća onome ko je razumeo,
Zadovoljstvo za one koji su slušali.
Miro ”Rune – Šamansko putovanje”